Mozes mi pisati, pricati ili me samo gledati * u moje most bjutiful eyes.

Pocetak Slike Kontakt Galerija Copyright^©

A story for Mistery Girl
by Vasquez 21. maj 2001.

"Uh......."

A zasto u svakom nastavku mojih izuzetno na brzinu i improvizovanih (krajnje nemusto i nespretno ako to smem nadomjestiti, nedostojno ni slepog cistaca toaletnih jama u najocrnjenijim seoskim krchmama istocnog Jakutska) glavni antijunak se oglasava svojim medvedjim-na-samrti ropotnim stjenjanjem od kojih se ledi svaka kost i spaljuje svaka dlaka u nosu svedoka tog prizora?

Ne znam... Ja nisam relavantni (ko)faktor da sudim o tome, ja sam vise nesto kao nemi svedok (sta mogu, mnogo sam laprd...., hocu reci upozoravao njegovu viskoznost, NJEGA, na opasnosti izlaganja nehigijenskim uslovima, krajnje misterioznoj i zastrasujucoj fauni mutiranih mikroorganizama, stjenica i vasi koji vladaju u njegovim hlacama, toj istoj opasnosti i izazovu kojim se on izlagao svakog jutra prilikom oblacenja tih istih odevnih predmeta pa mi je taj nevaspitani kapetan Vasquez jezik zaheftao za celo (srecni citalac(teljka) koja je, ipak i uprkos mom najpredanijem trudu da ovo izlozim na najzbunjujuci nacin ipak shvatio(la) ono sto sam hteo reci, dobija kao nagradu i posledicu - bombonu (i sepsu od iste kao i glavobolju od citanja ove price i pokusavnja da svati o cemu se, do vraga, ovde radi!?!, prim. ured.))

Svebejedno.

Negde na hridima i liticama Sinjevickog kraja krsa juzne pokrajine Montenegronije (gde i orlusine izbjegavaju sr... - bilo kakva slicnost ili podudarnost sa stvarnim mestom ili dogadjajem, paaaa recimo Monte i Negrom, je sasvim slucajna i nenamerna, prim. ured) ), tog leta Gospodnjeg 1999,9 , zahuktali se vlak uz ogromne oblake ugljane cadji penjao uz brdo, nagiba odvise velikoga za svoje skromne plucne i vucne kapacitete (mnogo pljuga) i maksimalno skripeci svojim odavno zahrdjalim osovinama, odajuci svu nezahvalnu tezinu i glupost svog bioloskog tereta (saznacete o kome je rec, ili mozda vec sami pogadjate? :)), stenjuci u kulminaciji svog Sizifovskog postojanja. Dragi citatelju, imajte u vidu i sazalite se na sudbinu tog voza, u njegovim kabinama upravo obitava u svojem divljackom i nekulturnom, krajnje ni-treci-razred-osnovne umom razvojnom stanju pre konacnog intelektualnog kolapsa, da da da, gomila morskih vukova i tunjeva na mentalnom nivou gljiva, sipa i lipa, morskih rugoba (takvo stvorenje zaista postoji, u pitanju je Riddocopolis Treusikos, znaci nije u pitanju samo kosmar i mutna fantazija ovog autora u jednom od njegovih previse cestih post-alkaloidnih stanja niti jedan od njegovih bednih pokusaja da uvredi nekoga, opet prim. ured.), kamenjara i lunjalica i svega ostaloga krajnje ruznoga sto se skriva u mraku dubina, sto je bas toliko i preterano ruzno da je jedino mrak dubina previse dubok da bi ih sakrio.... Ma kuzite... Valjda?.... Sva ta stvorenja su izronila iz tame Juznog Kineskog mora, vodjena svojom pohlepom, zedju i zudnjom za boljim zivotom kao i za boljom zdravstvenom negom, kao i za ljutim kecapom koji je zaista ljut, kao i svojim neustrasivim i sarmantnim kapetanom Vasquez..... Uh, kakva je ovo glupost? Ma jel` ovo scenario za neki film Erola Flina, ljudi, pobogu u sta se pretvaramo, pa znate li o kome ovde pricamo?..... A, ovde je prava `artija...... Hm..... Da....... Voz, grupa gusara, njihov kapetan..... Ah da.... Interesantan momak. Usi su mu malo predugake, rep nesto prekratak... Pa, nije slika i prilika lepote i sarma.... ali ko zna... Mozda ima druge kvalitete.... A i zato su izmislili papirne kese..... Ah? Pa to je magarac??? Aaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!

(U kadru ove price, svojim krajnje umilnim i prodirnim crnim okicama i svojim smedjim rascupanim usima, sa po jednom metalnom alkom u svakom od njih, pod cijom tezinom se tuzno savijali ka zemlji i davali sveopsti utisak iskisnulog siroceta, stajalo je magarence i gledalo bas Vas, dragi citoce. Eto. Smrc.... Nije li to slatka slikica?)

"Peppe, ti ogavno pasce nijedno, izrode nepoznatih morskijih roditelja, mici svoju izdajnicku straznjicu sa mojeg mesta!" podrignuo je na magare bradati lik izlazeci iz vagonskog WC-a sa svojim plamenim pogledom koji je sijao iz senke kape sa sirokom oboda prekrivenim osusenom solju i morskim algama, prava slika i prilika drevnog dangubljenja morskim prostranstvima, bordelima i kazneno-popravnim domovima za maloletnu brodsku sluzincad (ali iz kojeg su ga izbacili zbog loseg vladanja) kakvim je i on nekada bio, no sada kapetanissimus i imao apsolutno pravo upotrebe, zloupotrebe i zlostavljanja svoje posade, duznosti koje se podrazumevaju za svakog piratskog kapetana koji ima samopostovanja, privilegije koje je on stekao sa tim casnim zvanjem koje je konacno zasluzio posle bezbroj godina postenog rada i truda, prijetnja i ucena, kopanja najprljavijih cinjenica i rublja svojih protivnika (i uz poneki slucajni gurk! dok su setali po dasci nad ajkulama) kao i ponekog tapsanja po ledjima i ponekog hvatanja za odpozadi i ponekog poljub ..... Uh..... zaboravite ovo zadnje sto sam rekao (molimo citaoce koji su mladji od 18 godina da izbrisu ove zadnje tvrdnje. Nemamo ovde nameru unistavati decije fantazije i iluzije koje gaje o piratskom pozivu. Nema apsolutno nikakvih dokaza o "bliskim" odnosima na skucenim brodovima u davna vremena moreplovstva, hiljadama kilometara daleko od najblize pripadnice drugog pola, to su samo podle optuzbe i sabotaze njihove vecite konkurencije u doba srednjeg veka - JAT-a, kojima su ovi moreplovci parirali i u brzini i u pouzdanosti prevoza putnika od kojih se nijedan nikada nije zalio (i da je hteo i mogao, smetalo im je hladno zeljezo u grlu - he he he - prim. kapt.)).

Sedeo je tako kapetan u kupeu voza, sa svojim cizmama smrdusicama na svom vernom po(pri)silnom magarencetu Peppeu, upraznjavajuci svoje nadmocno i superirno stanje i zvanje, sa svojom vernom posadom uvek raspolozeznom za pijancenje i zezanje, pljackanje i po neku tezgu i poneku dobru pobunu, sa svojom vernom sabljom u svojoj ruci i kuci (kuca kao kuka, imao je ruke obe ali iz cisto sujetnih razloga je nosio i kuku.. Cuo je glasine o piratima sa kukama umesto rukama i da su oni IN, pa posto on voli pratiti pomorske trendove.... a osim toga, ribe su padale na hendikepirane, nikada nije kuzio zasto...) i svojim vernim ostracem, struzuci dvogodisnju rdju sa vec nazubljenog seciva, sa setom se prisacajuci dana kada ju je zadnji put junacki koristio na onoj prostackoj svinji u casnoj borbi (to je zapravo bila punomasna i preholesterolom-krcata vecera sa jabukom u ustima pri vencanju rugobnom ali krajnje bogatom cerkom Marakaskog guvernera, no njihova je ljubavna odiseja kratko trajala posto su ga proterali sa istoga ostrva i vodama pod optuzbama bigamije, sto mu je izuzetno tesko palo te je morao potraziti utehu kod svoje muze 300 milja severno). Njegovom glavom su se dijabolicni planovi polako ali sigurno ostvarivali, svakog sata se broj milja koje su ga delile od konacno utvrdjenog mesta B. koje je on hrlio spasiti. Iz krajnje casnih i humanih razloga, naravno, koje smo ranije opisali te ih necemo ponovo navoditi iz razloga ustede i ekonomizacije prostora na njegovom nikada dovoljno velikom HD-u kapetanskog laptopa koji je nosio ugradjenog u drvenoj nozi (ne, kapetan nije imao drvenu nogu, u stvari imao je, ali je imao i obje svoje, onu drvenu je nosio samo iz opet navodim cisto sujetnih i estetskih razloga.). I tako je, smejuci se podlo i zlobno i pritom odajuci svu jad i bedu svog zubotehnickog fonda kao i unutrasnji dizajn svojeg rektalnog trakta u svoj svojoj neskrivenoj gadosti, ceskajuci svojom kukom svoju bradu i opasno maseci vrhom svoje zardjale sablje oko svoje glave sa povezom za svoje oko (ne, kapetan nije imao oko, u stvari imao ga je ali u kutiji u dzepu, prepariranog. Stakleno nije zeleo nositi zbog razloga ravnoteze (teze je od obicnog, organskog koje je jednom iskopao u zanosu mastanja i uzivanja, te bi mu glava vukla na jednu stranu) te je iz cisto prakticnih razloga svoju ocnu duplju napunio plutom i stavio povez preko (sto je standardana piratska procedura za krpljenje rupa na trupu broda, a i sto se tice drugih stvari) te je sa onim svojim jednim i jedinim operativnim okom sa uzivanjem gledao zalazak sunca na horizontu i veliku uvalu pred sobom, ka kojoj su skretale tracnice i spustale se u bledu izmaglicu industrijskog zagadjenja koje je kuljalo iz visokih dimnjaka, izmaglice koja je padala na taj mirni obalni gradic-tvrdjavu na kraju zaliva, na tu pravu idilu monotonije i mira XVI veka, osvetljen stotinama svetala-svitaca kao bezbroj dragulja na crnoj satenskoj prostirci koju ce kupiti cim se docepa svih tih slastica i blaga koje ce on naci, samo, samo on.....

To be kontinuated.........?