Otkaz - ili zasto debilizmima nikada kraja...

Dao sam pre par nedelja otkaz u privatnoj firmi gde sam radio zadnjih 5 godina. Imao sam vazno radno mesto i u par navrata bio laskavo pohvaljen od vlasnika kao njegov "najbolji" radnik i "prijatelj". Presao sam preko toga cuteci i konstatujuci da on nema prijatelje u zivotu, vec prolazne poslovne saradnike ili ljude od druge vrste koristi. Razlog otkaza je to sto nisam vise mogao da se slozim sa njim, postao je pretezak u tretiranju radnika, rasipan i los u upravljanju firmom. Predpostavljam da je moj odlazak i ostavljanje vaznog mesta nepopunjenim ( = gubljenje njegovih para), ili moji mailovi kritike njega koje sam mu upucivao mesec dana pre kraja, doprineli da vise ne budem "omiljen" u njegovim ocima.

Danas sam svratio da vidim kada ce mi biti isplacen zaostali novac, kao i da vidim par prijatelja u firmi. Posle 10 minuta se tu zatekao i vlasnik. Razgovor sledi.

Vlasnik: Ja sam svoj deo dogovora ispunio, ti vise nemas prava da dolazis ovde.

Ja: Svration sam da se vidim sa prijateljima koji rade ovde. (Razmisljam o njegovim recima od pre 3 nedelje kada je smireno naznacio da "nema vise potrebe" da dolazim u firmu. To je bilo kada mi isplatio najveci deo zaostale plate, za sta sam morao prvo da pretim.)

Vlasnik: Nisi vise dobrodosao ovde.

Ja: Cak ni tamo? (Pokazujem ka kancelarijama gde dolaze poslovni klijenti. Firma pruza usluge svima koji imaju novac, bez ikakvih izuzetaka ili kriterijuma.)

Vlasnik: Ni tamo. Ova firma ne zeli vise da ima nista sa tobom.

Ja: Treba da mi se isplate jos 2 dela plate na racun. Kao i da dobijem svoju radnu knjizicu. (Zabavlja me nijansa njegovog lica koja prelazi iz purpurne u crvenu. Pocinje da mu igra zila na vratu.)

Vlasnik: Bice ti isplaceno danas, nalozicu finansijskom direktoru. Molio bih da vise ne dolazis ovde.

Ja: Do vidjenja. (Izlazim i razmisljam. Dobicu i knjizicu i novac bez cekanja. Da sam znao, svratio bih ranije.)

Vlasnik: (Odlazi bez reci.)

Radnica: Zao mi je sto je meni zapalo da moram ovo da ti kazem...

Ja: Reci.

Radnica: Treba da ti opet prenesem da ne dolazis vise ovde...

Ja: Ma nema frke.

Radnica: Rekli su mi da ti kazem da ce ti sutra biti isplacen novac na racun. I da ces sutra dobiti radnu knjizicu.

Ja: A kako to misle da urade? Mogu ja da svratim, nije mi tesko, ali cenim da nisam dobrodosao. (Strasno me zabavlja situacija.)

Radnica: (Pauza) Radnu knjizicu cemo ti poslati sluzbenom postom...

Ja: (Valjam se od smeha.)

Radnica: ...i onda ti treba nama da posaljes svoju zdravstvenu knjizicu sluzbenom postom...

Ja: (Suze mi idu na oci.) Pola ljudi u firmi poznajem, vidjam se sa njima, svracam stalno pored kancelarije. Ne cini li ti se cela ova situacija pomalo... smesnom?

Radnica: (Ozbiljnim glasom:) Pa... ne bas, bila je, ali je sada samo zalosna....

Ja: (Smejem se jos neko vreme.) ....Hvala.

Moje vreme i markica su preskupi da bih ih bacao na ovu glupost. Siguran sam da ce genije od vlasnika smisliti neko drugo pametno resenje.